Urbi et Orbi u Orbovićevoj orbiti

0
24

Znate li ko je Ljubisav Orbović? Znate, kako ne biste znali. Mogao je biti glumac u humorističkim serijama, mogao je da konkuriše Šojiću. Ljubisav je, isto tako, mogao uspešno da zameni Del Boja u “Mućkama”, ali, nije mu se dalo da se rodi na “pravom mestu”. Ipak, ne brinite, Ljubisav se ne žali, već ćutke prežvakava svoju “muku”.

Ljubisav - sav svoj i naš
Ljubisav – sav svoj i naš

Da li i vama on deluje nekako rustično, ruralno, i priprosto idilično, maltene, pastoralno? Kao kad bi čovek svukao s katuna čobanina koji je mesec dana čuvao ovce, potom ga okupao i obukao u novo odelo, mašnu i cipele. Više to nije onaj čobanin s gunjem na leđima, vunenim čarapama i pletenim opancima. Nije – ali, opet, znamo da jeste.

Kod Ljubisava ne znamo da li je došao od ovaca, ali, imamo utisak, da odnekud miriše na ovce. Od Ljubisava čovek bi mogao svašta da očekuje, da preskače tarabe u komšiluku, da bi, u nevolji, pripomogao nekoj snaši, na primer; da na nekoj svadbi jede tortu negde u prikrajku, to zaliva mlakim pivom i smišlja kako da svoj život ispuni nekom novom, uzbudljivom, ali bezopasnom avanturom; da ume da prepričava, trača ili dočarava seoske dogodovštine.

Uveren sam da se niko ne bi iznenadio, ako bi ga Ljubisav, u žaru nekakve raspričanosti, uprskao kapljicama pljuvačke, koja beži s njegovih usana. Jednostavno, svi bi rekli: pa to je Ljubisav, takvog ga je Bog dao – i tu se ništa ne može popraviti.

Ljubisava bi teško iko mogao zamisliti kao nekakvog predvodnika, bilo gde. I na sahranama njemu bi bilo mesto negde na začelju pogrebne kolone, osim ako bi mu bog tu odredio glavnu ulogu onoga zbog kojeg su se svi tamo okupili. On jednostavno ne liči na čoveka koji bi se negde eksponirao. I na sastanku ribolovačkog društva, on bi sedeo negde sa strane i nekoga gnjavio nekakvom svojom izmišljotinom, dok ga ne opomenu da ometa skup.

Zlobnici tvrde da je Orbović lečeni alkoholičar, a on to opovrgava rečima “da voli da popije, ali umereno”. O njemu kruže razne priče, a jedna od njih je i ta, da je na račun radnika, koje zastupa, obišao čitavu zemaljsku kuglu. To bi se moglo objasniti i drugačije, jer Ljubisavljevo prezime Orbović ukazuje na činjenicu, da je on svetski čovek (putnik).

Mislim da ćemo se svi složiti da je Ljubisav neponovljiv, njegova pojava je jedinstvena na ovim prostorima. Iako je poznato da Srbi nikada neće dati glas nekome ko istinski vredi, pogotovo ne onome koga znaju i koji je bolji od njih, po pitanju predsednika SSSS nema greške. Srbin će glasati i za poslednju protuvu ili pijanca, samo da se slučajno ne desi da ozbiljnu poziciju u društvu zauzme neko ko je častan, iskren i sposoban. Naime, Srbin voli sebe da poredi s drugima i da sebe prikazuje boljim od drugih: Eto, vidite gde je ona budala stigla, a ja trunem ovde (iako neuporedivo više vredim od te zamlate).

Odnosno, kada bismo birali najbolje među nama, tada za našu nesposobnost i praktičnu bezvrednost ne bismo imali nikakvog opravdanja. A ovako… društvo, država je kriva, jer je vode lažovi, ulizice, jajare, dripci i najgori (probrani) soj ljudskih ništarija. Naravno, Srbinu ne pada na um istina, da je te ništarije izabrao sam, a još manje mu pada na pamet pomisao, da se pažljivo preispita i dozna zašto je baš takav bašibozuk (društveni talog) uzmutio i podigao ga sa dna kace.

Svakako da Orbović ne spada u pomenuti društveni “otpad”, koji se udružio i pije ljudsku krv, parazitirajući na grbači naroda. Njemu se “srećniku” samo “slučajno” zalomilo da stane na čelo najvećeg sindikata u državi Srbiji. Nije on to ni tražio ni hteo – jednostavno, kolege su ga na to mesto dovukli, smatrajući da je on, onako “čist i nevin”, najpogodniji za takvu funkciju.

Orbovićev “uspeh” je, zapravo, srpski san. San da se ostvari nešto, a bez ikakvog truda. San da radiš sve naopako, ali da te ljudi zbog takvog (ne)rada još više cene. San da predvodiš ogromnu masu ljudi, kojoj ne moraš da polažeš nikakav račun. San da budeš plaćen za ležanje na najlepšim odmaralištima u svetu, da putuješ i praviš se važan – iako u sebi znaš da ništa od toga ne zaslužuješ. San da te ljudi vole, zbog toga, valjda, što “šuškaš” dok pričaš. San da ponekad možeš da okrpiš moćnike u državi, uz njihovu dozvolu, naravno – a da ti se narod divi, govoreći: E neka si im rekao! Svaka ti čast!

D. Gosteljski

www.serbianvoice.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime