Rambuje nekad i sad

0
35

Picture1-2-640x312Predsednik Saveta EU, Donald Tusk, nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem izjavio je da Evropska Unija računa na Srbiju, i da Srbija može da računa na punopravno članstvo u EU po završetku dijaloga sa Prištinom.

“Na kraju dijaloga stoji punopravno članstvo Srbije u EU. To je ono što smo obećali u Solunu i što smo spremni da ispunimo.“, istakao je Tusk na zajedničkoj konferenciji.

Vučić je od visoke predstavnice EU, Federike Mogerini, zatražio konkrentan datum ulaska Srbije u Evropsku Uniju.

“Mislim da smo dobili razumevanje Moregini, da tačno znamo kada možemo da postanemo član, da ne budemo kao guske u magli, koje će sigurno da pronađu pravi put, ali da ne znaju kada se završava.“, izjavio je predsednik Srbije.

Diplomatski zvaničnici EU u Briselu su predočili da je “Srbija izgubila naklonost naročito baltičkih zemalja zbog izrazito prijateljskih odnosa sa Rusijom“.

Ministar inostranih poslova Litvanije, Antanas Linkevičius, kako prenosi “Politiko“, rekao je “neke zemlje pregovaraju o članstvu, a učestvuju u vojnim vežbama sa Rusijom na našim granicama, dok druge s veoma snažnim pobudama, ojačanom javnom podrškom i suočene sa vojnim pretnjama i pretnjama suverinitetu, nemaju čak ni izgleda za članstvo“. Takođe, “Politiko“ piše da je izjava šefa diplomatije Litvanije izraz nezadovoljstva baltičkih zemalja, a delom i Poljske, zbog odbijanja Srbije da prihvati politiku sankcije EU prema Rusiji.

Šta smo naučili u Rambujeu?

Uslovi postavljeni Srbiji za sporazum u Rambujeu, jasno su pokazali da ne postoji volja da se dođe do rešenja prihvatljivog za sve strane. Bivši američki državni sekretar, Henri Kisindžer, rekao je da je ovaj sporazum zapravo bio “provokacija, izgovor za početak bombardovanja.“, tvrdi Hneri Kisindžer.

henri
Henri Kisidžer-čovek koji je shvatio zašto je bombardovana Jugoslavija 1999.godine.

Ijan Benkroft, jedan od osnivača organizacije “Transkonfilt“ koja analizira sukobe na zapadnom Balkanu, objasnio je da “ intervencija NATO na Kosovu 1999.godine predstavljala je i neuspeh diplomatske volje i namere.“.

Ključ neuspeha u Rambujeu bio je Aneks B, tj. vojni aneks koji ugovora u kojem se tražilo da NATO okupira celu Jugoslaviju, da NATO trupe imaju pravo korišćenja drumskog, železničkog, pomorskog i avio-saobraćaja u celoj SR Jugoslaviji bez ikakve naknade, pravo na korišćenje radio i TV stanica, pravo na osnivanje svojih vojnih baza gde god da požele, sve opet bez naknade, bez ograničenja i bez obaveze na pridržavanje zakona Srbije i SRJ, odnosno jurisdikcije njenih vlasti, od kojih se opet zahtevalo da poštuju sva naređenja NATO-a.

Jugoslovensko-srpska delegacija u Rambujeu 1999.godine prethodno je prihvatila politički tekst sporazuma o Kosovu i Metohiji, koji je uključivao prisustvo NATO na teritoriji južne srpske pokrajine.

Međutim, Amerikanci su bili iznenađeni tim prihvatanjem, pa je usledila zamka: Aneks B vojnog sporazuma. Osim Amerikanaca, niko drugi nije znao da Aneks B.

“Aneks B je bila lestvica tako visoko postavljena da je Srbi nikako ne mogu da preskoče. Bilo je potrebno malo bombardovanja, pa su to i dobili.“, objasnio je Kisindžer.

Prosto rečeno, tada je Srbiji bilo ponuđeno ono što nikako nije mogla prihvatiti: potpuna okupacija zemlje od strane NATO.

Davne 2008.godine, nemački poslanik u Evropskom parlamentu, Elmar Brok koji je autor predloga rezolucije EP o strategiji širenja EU, izjavio je da “priznavanje Kosova ne bi trebalo da bude uslov za nastavak približavanja Srbije Evropskoj Uniji“.

“Verujemo da će Srbiji, što bude bila bliže Uniji, biti lakše da živi sa novonastalom situacijom na Kosovu.“, rekao je tada Brok za novosadski Dnevnik.

Bivši predsednik Evropske komisije, Žoze Emaunel Barozo, kada su ga 2014.godine upitali da li je priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova uslov za članstvo Srbije u EU, ukazao je da postoje države u Evropskoj Uniji koje nisu priznale Kosovo i kao primer za to naveo Španiju.

Naglasio je da Srbija mora da ispuni sve uslove koji su važili za druge, a tiču se ekonomskih reformi i vladavine prava.

“Kosovo je bilo na početku novih ratova slede druge intervencije u inostranstvu, Makedonija, rat u Avganistanu, Irak-gde nisu učestvovale sve članice NATO, a onda 2011.godine Libija i u međuvremenu i istočno proširenje NATO koje se razvija od devedesetih do danas i vodi do rivalskog odnosa sa Rusijom. Neki kažu da je to ponovo oživelo Hladni rat. Ali na početku svega je Kosovski rat.“, tvrdi istoričar Kurt Grič, autor knjige “Rat za Kosovo“.

“Istovremeno je tematika Kosova na neki način išla naruku NATO. Tu je prepoznat konflikt za koji se moglo pretpostaviti da će eskalirati ukoliko jedna strana bude vojno podržana. I to da će eskalirati tako da se može dobiti izgovor za vojnu intervenciju.“, objasnio je Grič.

“Iz mnogih izvora znamo da se Jugoslavija od sredine 1998.primetno uzdržavala od vojnog delovanja na Kosovu. Dakle, najkasnije posle sporazuma Holbruka i Miloševića su trupe bile uzdržanije i upozoravane su da će zločini protiv civila biti primećeni i kažnjeni-tako je i bilo.To je bio pokušaj da se NATO-u ne pruži prilika i povod. S druge strane, kad pogledamo šta se desilo u Račku, može se reći da Jugoslavija nije imala pravu šansu da zadrži Kosovo. Tu bi verovatno samo aktivna mirovna politika mogla da spreči rat, bez plaćanja cene potpunog-između ostalog i vojnog-poraza. Problem sa Rambujeom je bio što bi Srbija potpisom izbegla rat, ali bi istovremeno prihvatila trupe NATO na celoj teritoriji, što se svodi na okupaciju. To je odreba za koju su mnogi oficiri širom sveta rekli da je ni njihove zemlje nikad ne bi prihvatile.“, navodi Grič.

Zapad, očigledno, svoju politiku prema Srbiji ne menja: oni su uvek na strani Albanaca, bar kada je u pitanju Kosmet.

Već 2018.godine, kada Makedonija bude postala članica NATO, Srbija i Bosna i Hercegovina biće okružene zemljama NATO pakta.

“Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog toga što je on sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovu ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU.“, izjavio je Hojt Brajan Ji, visoki zvaničnik Stejt dipartmenta za Evropu i Evroaziju.

Kako on tvrdi, Rusija koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima.

“Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu pomoć i pomoć EU.“, dodao je Ji.

Kad se sve ovo uzme u obzir, jasno je da se pred Srbiju stavlja zahtev za koji se unapred zna da ne može biti ispunjen, kao što onomad beše Aneks B;

Međutim, iza tog zahteva krije se nešto sasvim drugo: opredeljenje za Rusiju ili SAD;

Dakle, prosto recite: Amerika ili Rusija.

Kako je objasnio Hojt Ji “ centar u Nišu blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak.“.

Sve i da budemo optimisti i kažemo “ nema veze, priznaćemo Kosovo“, postavlja se pitanje šta će biti sa Republikom Srpskom, Vojvodinom, Raškom.

“Pa, birajmo, gospodo!“, što bi rekao Miroslav Lazanski.

Pre ili kasnije, hteli ili ne, moramo izabrati.

Mina Ćurčić

www.vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime