Ono što znamo iz iskustva

LATINI su stare varalice

0
26

Glasi iskustvena izreka Srba u nekadašnjoj carevini Austriji, koju su je neposredno, a Evropu posredno, životima svojim branili i odbranili, od otomanskih osvajanja!

zastavaČim Osmanlije prestadoše biti realna opasnost, sva obećanja, čak i pismena carska sa pečatom, kršila su se sistemski, pod neposrednim rukovođenjem RKC, koja je nasrnula na srpski narod kao svoje tobož odbeglo „stado“, koje se eto slučajno priklonilo toj šizmatičkoj SPC, koja priznaje bečkog ćesara, ali neda „stado“ miroljubivoj RKC, koja silom i laskavim povlasticama, uporno sprovodi misiju, po nalogu svetog oca iz Vatikana!

Vekovi su prošli, a „dobra“ kršćanska namera RKC, naspram tih prljavih, pravoslavnih šizmatika, još i danas traje!

Premijer europske i natoovske Hrvatske, Andrej Plenković, na javnoj konferenciji sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Grojsmanom, „dobronamerno“ je istakao naročite pogodnosti za međusobnu saradnju, kao vid iskustvenog savetovanja, u procesu „mirne reintegracije odmetnutog dela ukrajinske države“, što je urađeno pod rukovođenjem zna se i koga!

„Hrvatska je bila žrtva velikosrpske agresije devedesetih godina, imala je okupirana područja i ugrožen teritorijalni integritet, ali i iskustvo mirne reintegracije i stoga u ovoj aktualnoj sitaciji u kojoj se Ukrajina nalazi, s privremeno okupiranim područjim Donjecka i Luganska i ilegalnom aneksijom Krima, želi pomoći Ukrajini da mirno integriše svoje teritorije u ustavnopravni poredak“ – naglasio je brižni Plenković, potvrđujući tako još jednom, iskustvenu važnost stare srpske izreke! Dobri poznavaoci događanja u Hrvatskoj, znaju da je proces tekao znatno drugačije, nego li što to laživo tvrdi Andrejka!

Posle pobede HDZ i formiranja proustaške vlasti, videći da su ugroženi, Srbi su kao narod u Hrvatskoj, održali legalni i legitimni referendum, na kom su se izjasnili za dogovor sa Hrvatima o međusobnim odnosima u zajedničkoj republici, koja je deo države Jugoslavije, kao međunarodno priznate članice, ali ne i suverena država! Hrvatska vlast, prethodno je odgovorila pokušajem oružanog upada u deo Krajine, kako bi onemogućila sprovođenje demokratskog referenduma suverenog naroda, ali je sprečena! Ne mireći se sa tim, uz aktivnu podršku i pomoć EU i NATO, učešćem brojnih neofašističkih udruženja iz cela sveta, otpočeli su Hrvati građanski rat sa Srbima, napadajući pritom i jedinice i garnizone JNA, koji su se nalazili u delovima Hrvatske, iako je to klasični terorizam protiv legalne oružane sile, u svojoj zemlji!

Brojni Srbi, poreklom iz Krajine, pomogli su kao dobrovoljci odbranu od hrvatskog neofašizma, iako su živjeli u Srbiji, ali su se odazvali na poziv za pomoć ugroženom narodu. Nikakve agresije iz Srbije nije bilo, kako to uporno lažu u Hrvatskoj, pišući knjige, udžbenike, publikacije, i lažno obaveštavajući „svetsku demokratsku javnost“ o toj navodnoj „agresiji“!

Oružjem nisu uspeli da prisile Srbe da dobrovoljno žive u „demokratskoj Hrvatskoj“, ali se njihovi mentori iz bela sveta dosetiše, i angažovaše „humane“ posrednike, da predlože mirno rešenje za obe sukobljene strane. Predložili su međunarodno posredovanje, tako da OUN donese plan o razdvajanju sukobljenih strana, a pod nadzorom međunarodnih predstavnika, izjasniće se srpski narod o konačnom političkom rešenju. Preteći rukovodstvu Jugoslavije, da će ih NATO bombardovati ako ne prihvate predlog, usvojen je plan Vensa, tako nazvan po njegovom tvorcu. U času usvajanja plana Vensa, nije Hrvatska bila međunarodno priznata, i nije postojao nikakav hrvatski teritorijalni integritet, nije postojala nikakva okupacija dela hrvatske teritorije, da se integriše u ustavnopravni poredak tada nepostojeće Hrvatske! Srbi u Krajini, nisu verovali hrvatskim „mirotvorcima“, ali su se pouzdali u ulogu OUN, koja je do tada uvek imala nameru da sačuva, a ne da razgradi državu, svoju članicu. Tim pre što je Jugoslavija bila i jedan od osnivača OUN, neposredno nakon pobede nad nacizmom i fašizmom, dok je svet još bio zgrožen počinjenim zločinima u okupiranim zemljama, i genocidon nad pojedinim narodima.

Dolazak „plavih šlemova“ u Krajinu, odmah je pokazao Srbima da su uzalud verovali, francuski, poljski, ukrajinski, argentinski, belgijski kontingent UNPROFOR, zlonamerno je kršio odredbe plana Vensa, i to na srpsku štetu, aktivno pomažući Hrvatima da čine oružane incidente, za koje su uvek krajinski milicionari proglašeni krivim. Predstavici civilne kancelarije UNPROFOR, naročito Torvald Stoltenberg i Karl Bildt, prisiljavali su krajinske predstavnike da prihvate politička rešenja, koja su bila u suprotnosti sa planom Vensa, jer je tada OUN samo bila služavka NATO pakta, koji je žurio da pokrije teritoriju Jugoslavije.

Posle oružane agresije na zaštićeno područje OUN, nazvane VRA „OLUJA“, po hrvatskom stavu o „reintegraciji oružanim putem“, usledili su međunarodni mirovni pregovori sukobljenih strana u BiH, i to u bazi američke vojske! Žak Kljajn, penzionisani američki general, kao administrator UNTAES u Baranji posle usvajanja Dejtonskog sporazuma, nametao je rešenja koja su direktno kršila odredbe Erdutskog sporazuma, koji je dogovoren uz garanciju predsednika SAD u sklopu dejtonskih rešenja, kao garancija prava Srbima u Sremsko -Baranjskoj oblasti, tadašnje RSK!

Danas se jasno vidi učinak sprovođenja, takvih „mirovnih rešenja međunarodne zajednice“ na srpsku štetu, te je potpuno razumljivo zašto pokvarenjaci iz EU i NATO pokušavaju reciklirati proces „mirne reintegracije“ u navodno „okupiranim delovima Ukrajine“, gde se narod jasno odredio o svojoj sudbini, kao i Srbi u Krajini! Pokušaj dovođenja „plavih šlemova“ u Donjeck i Lugansk, i to eventualnih kontingenata iz zemalja članica NATO pakta, ni pioniri maleni ne bi odobrili, a kamo li odgovorni predstavnici svoga naroda! Angažovanje međunarodnih predstavnika, naročito „neutralnih skandinavaca“, posle krajinskog učinka, kompromitovano je i kao zamisao i kao realizacija, te uzalud zajedničko formiranje hrvatsko-ukrajinskog radnog tela za primenu „humanih hrvatskih iskustava u mirnoj reintegraciji“ Donjecka i Luganska, i to bez da su i pokušali da o tome prethodno razgovaraju sa potpisnicima sporazuma iz Minska, koji je svojim rešenjima sve regulisao, uz uvažavanje obiju strana, ali ga zato uporno i zlonamerno krše, valjda da se prisili potpisnike da proces izmeste u OUN, koja ipak više nije „mala poslušna NATO sluškinjica“, malo je porasla, i počela samostalno da smišlja rešenja, ne konsultujući latinskog lažova Plenkovića, koji samo iznosi predloge eventualnog rešenja, koje odgovara pokušajima Normandijske grupe i OEBS-a, da se nametnu kao jedini moderatori, mimo sporazuma iz Minska!

Vladimir Frolov

www.fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime