Kome će Klinton mahati na Kosovu

0
33

Albanci možda jesu ujedinjeni oko nacionalnih ciljeva, ali se ipak jasno uočava razlika kako do njih doći. U zavisnosti da li će Haradinaj ili neko drugi napraviti vladu, videće se i u kojem pravcu će se kretati Kosovo.

© AFP 2017 ARMEND NIMANIKoliko Bedžet Pacoli, lider Alijanse za novo Kosovo, nije žalo da „dreši kesu“ kada je bila u pitanju odbrana Ramuša Haradinaja tokom njegovog pritvora u Francuskoj, toliko je sada škrt kad su u pitanju njegova četiri poslanika koja su Haradinaju potrebna da bi sastavio vladu.

Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, za 3. avgust sazvao je konstitutivnu sednicu kosovskog parlamenta, ali to ne znači da će Kosovo dobiti vladu. Pogotovu ne vladu sa Ramušem Haradinajem na čelu.

Haradinaju, naime, sada nedostaju dva poslanika kako bi imao potrebnu većinu od minimum 61 glasa, pošto su mu podršku prvo dala, pa uskratila četiri poslanika iz stranke Ise Mustafe (DSK), među kojima je bila i ćerka pokojnog Ibrahima Rugove.

Haradinaj je u zamenu za podršku Pacoliju ponudio ozbiljne resore spojene pod jednim krovom — spoljne poslove, dijasporu, ministarstvo za dijalog i integracije, međutim Pacoli mu još nije odgovorio na ponudu. Iako Pacoli još ne odgovara Haradinaju, on se ne libi da aktuelnom kosovskom ministru spoljnih poslova Enveru Hodžaju kaže da ne govori istinu kada kaže da se Kosovo ove godine kandidovalo za Unesko i da ima potrebnu većinu za prijem u Interpol.

Vanredni izbori za parlament Kosova bez sumnje su pokazali da postoje dva politička pola na političkoj sceni Kosova, a očigledno je da je pitanje formiranje vlade konačni ispit za albansku politiku na Kosovu.

Da li je u pitanju promena ideologije ili samo borba za vlast?

Nedžmedin Spahiu, profesor i politički analitičar sa Kosova i Metohije, tvrdi da je u pitanju ovo drugo.

„Ono što je nacionalni stav tu nema suprotstavljanja. Osnovne stvari kao što su nezavisnost Kosova, članstvo u NATO i EU su tri tačke oko kojih nema spora i protiv kojih nije niko. To su ujedno i jedine stvari koje ujedinjuju sve političke subjekte na Kosovu. Oko drugih stvari naravno da su razjedinjeni i imaju oprečne stavove“, kaže naš sagovornik.

Ako su ti zajednički imenitelji tako jaki za sve albanske stranke, zašto je onda tako teško napraviti vladu u Prištini. Spahiu odgovara:

„Nema tu neke principijelne borbe, to je borba za stolicu za vlast. Ne radi se ovde ni o kakvim programskim razlikama ili nekim strateškim pitanjima. Radi se o tome ko će doći na vlast i oko toga se vodi prava borba. Nije to uvijeno ni u šta drugo osim u borbu za fotelju“, navodi Spahiu.

Naš sagovornik kaže i da je i Pacolijeva izjava posledica ličnog sukoba sa Enverom Hodžajem koji želi da zadrži poziciju koju sada ima, a koju Haradinaj nudi Pacoliju. Sa druge strane, Pacoli ne želi da napravi grešku jer su sve glasniji oni koji od Tačija traže da mandata za sastav vlade poveri drugoplasiranom Aljbinu Kurtiju iz pokreta „Samoopredeljenje“, sa kojim je Pacoli uoči izbora pregovarao o koaliciji.

Spahiu kaže da Pacoli sada strahuje da prihvati Haradinajevu ponudu, jer se na Kosovu naveliko spekuliše da vlada koju Haradinaj bude napravio neće imati snagu da izdrži ceo mandat. U tom slučaju, na novim izborima Kurti bi izašao kao pobednik i to na duge staze, a Pacoli je pre svega biznismen, primećuje naš sagovornik.

Brankica Ristić

www.rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime