Država plaća, dugovi se gomilaju

0
59

Iako ima sve državne pogodnosti, smederevska fabrika ”PKC Wiring Systems” koja zapošljava oko 1500 radnika, prošlu godinu završila je sa gubitkom od oko šest miliona evra. Tako je, praktično, nastavljen niz loših poslovnih rezultata iz prethodnih godina.

Prema javno dostupnim podacima subvencije PKC-u iznose oko 7,5 miliona evra / Foto: www.pkcgroup.com
Prema javno dostupnim podacima subvencije PKC-u iznose oko 7,5 miliona evra / Foto: www.pkcgroup.com

Kao i u drugim brojnim intervjuima jedan na jedan sa Milomirom Marićem, urednikom Hepi televizije, Vučić se hvalio ekonomskim uspesima srpskih vlada pod njegovim vođstvom. Tada je rekao da finska kompanija PKC u Smederevu, čiji radnici proizvode kablove, ima već gotovo 1600 zaposlenih ljudi.

”U Smederevu, PKC ima već gotovo 1600 ljudi zaposlenih, to je ona finska kompanija, sećate se, gde sam postavio kamen temeljac, za tri meseca smo izgradili halu, onda su Finci došli, ići će preko 2000 zaposlenih.”
Da je ovo Istinomer ocena Vučić bi dobio istinu za pogođen broj radnika u finskoj kompaniji jer je i sam Ugovor o podsticajima sa ovom kompanijom podrazumevao investiciju od osam miliona evra, zapošljavanje 1500 radnika do kraja 2016, a sve to uz subvencije od 7,5 miliona evra.

Prema podacima Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje ova kompanija je u martu ove godine (2017) imala 1494 radnika.

Kao što smo i navikli, iza istinitih izjava nekadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika Republike uvek ima neko ali, jer ima mnogo važnijih stvari u vezi sa PKC-om koje otkrivaju lutanja države kada su u pitanju subvencionisana preduzeća.

To “ali” za ovu finsku kompaniju krije se u činjenici da su, uprkos svim dobijenim subvencijama, u finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu APR – iskazali gubitak nešto veći od šest miliona evra samo za prošlu godinu. Preduzeće kojim se Vučić hvali imao je gubitke i u 2015. godini od četiri i po miliona evra, a u 2014 – oko 1.800.000 evra. Paradoks je tim veći što i u samom rešenju o dozvoljenosti podsticaja, Komisija za kontrolu državne pomoći tvrdi da je proizvodnja kablova specifična delatnost ”koja ima dobar plasman na tržištu i koja ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije”. Na osnovu kojih analiza i istraživanja su iznete ovakve tvrdnje iz Rešenja Komisije nije jasno.

Dalje, propisi ove zemlje izgleda da ne važe za strane investitore – smederevska fabrika PKC obavezala se ugovorom sa Vladom Srbije da će u periodu od 24 meseca od kada počne da radi što se desilo krajem 2014. godine zaposliti 1500 radnika. Finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre pokazuje da je na kraju prošle godine, odnosno po isteku 24 meseca, broj zaposlenih u PKC-u iznosio nešto iznad 1200. Iako je kao što smo na početku članka rekli broj radnika povećan u ovoj godini, nije poznato da li je Ministarstvo privrede pokrenulo neki postupak zbog očiglednog probijanja roka u ispunjavanju ugovornih obaveza. Istinomer je uputio Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa ovim slučajem, nakon čega ćemo obavestiti i javnost.

Takođe, kako je već ranije pisala organizacija Transparentnost Srbija, pri dodeljivanju ugovora o podsticajima, država je primenila kreativnu matematiku kako bi utvrdila da li je iznos državne pomoći koji je Vlada Srbije dodelila komapniji PKC dozvoljen i u skladu sa zakonom.

Naime, obaveza PKC koja proizilazi iz potpisanog ugovora je investicija od u iznosu ne manjem od osam miliona evra i zapošljavanje 1500 radnika. Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuje da se “visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja”. Za srednje privredne subjekte može biti 60%, a za male 70%.

Pošto se država Srbija u ime poreskih obveznika obavezala da pomogne PKC sa 7,5 miliona evra jasno je da to nikako ne može da se uklopi u ograničenje visine (intenziteta) državne pomoći u odnosu na početna investiciona ulaganja (do 50%, odnosno 60 ili 70%) pošto se radi o cifri koja predstavlja 93% predviđene investicije.

Zbog toga se, piše TS, država odlučila da kao parametar dozvoljenosti državne pomoći uzmu troškovi novih radnih mesta. Pomenuta Uredba, naime predviđa i takvu mogućnost.

”Iako će tokom te dve godine, od 11. decembra 2014. do 11. decembra 2016. godine broj zaposlenih postepeno rasti, kako bi dosegao 1.500, Komisija obračunava ulaganja u zarade u dvogodišnjem periodu računajući da će tokom te dve godine PKC isplaćivati zarade za svih 1.500 zaposlenih. Tom računicom (1.500 zaposlenih x 24 meseca x 350 evra bruto plata = 12,6 miliona evra) dolazi se do iznosa od 12,6 miliona evra investicije i zaključuje da je 60% od tog iznosa 7,56 miliona evra, što znači da se subvencija od 7,5 miliona evra uklapa u zakonsko ograničenje”, navela je TS u svom izveštaju o svrsishodnosti subvencionisanja stranih investitora.
Pored subvencija za nova radna mesta, poreski obveznici Srbije potrošili su i dodatnih 5,6 miliona evra i to za izgradnju hala u kojoj PKC radi. Finska kompanija ovu halu iznajmljuje od Grada Smedereva koji ju je izgradio, specijalno za potrebe PKC-a, uz pomoć kredita, a na koji je Vlada Srbije dala saglasnost, odnosno garancije Grada. Prostor na kome je hala sagrađena proglašen je Slobodnom zonom. To znači da se na uvoz sredstava potrebnih za proizvodnju ne plaća carina i druge uvozne dažbine, ne plaća se ni porez na dobit preduzeća. Takođe, ne plaća se PDV na energente kao ni na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni.

Uprkos svim ovim pogodnostima, kao što smo već rekli, PKC je sve tri godine poslovanja u Srbiji poslovao sa gubitkom, a samo prošlu godinu ova kompanija je završila sa gubitkom od šest miliona evra.

Postavlja se pitanje – kako je moguće da se novac poreskih obveznika daje onima koji očigledno, prema podacima iz poslovanja, ne mogu da odgovore izazovima tržišta, čija se dugovanja povećavaju iz godine u godinu, a što na koncu može značiti da su i plaćena radna mesta ugrožena. Ista kompanija oslobođena je brojnih taksi i naknada koje opterećuju druge kompanije, uglavnom domaće, pa nije jasno šta to još država može da učini kako bi se dodvorila interesima stranog investitora?

Vesna Radojević

www.istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime